Return to flip book view

ГЕНЕРАЦИЈА 2013/2014. Нови Београд јун 2024.

Да се представим Здраво, ја сам Леа. Имам 10. година и рођена сам 28. новембра 2013. године. Волим да плешем, певам, слушам музику и гледам филмове и серије. Тренирам хип-хоп. Тренирала сам још много ствари као на пример балет, пливање и пењање на стену. Идем у Основну школу „Јован Стерија Поповић“. У одељењу имам много другарица али ми је најбоља другарица Вида. Поред Виде имам још једну најбољу другарицу која се зове Јана. Она се родила два дана пре мене. Ми увек заједно идемо на море. Јана има млађег брата који се зове Димитрије а ми га зовемо Дима. Она и ја се познајемо од како смо се родиле. Јана не иде у исту школу као ја, али и даље се дружимо. Она ми је најбоља другарица од рођења и тако ће остати заувек! Многи из мог одељења не знају да сам ја духовита јер сам стидљива, а знам одличне вицеве. Имам браон косу и браон очи које су попут бадема. Волим велике расе паса, али и мале маце. Радо посећујем аква паркове због различитих тобогана. Радује ме снег јер обожавам да се санкам са мојим пријатељима. Најбоље од свега је то што имам тако добре пријатеље и родитеље! Леа Еремија IV4

Da se predstavim Ja sam Dina Pejić. Imam deset godina. Idem u Osnovnu školu ,,Jovan Sterija Popović”. Živim jako blizu škole ali uvek kasnim. Imam braon kosu koja je stalno zapetljana. Kada bi ošla kod frizera verovatno bi u mojoj kosi našli olovku ili dve, poneku gumicu koju sam izgubila a možda i nekog vrabca. Očigledno je da volim da idem u školu čupava jer, posle maminih sedam pokušaja da me natera da se očešljam na kraju zaboravim i odem u školu sa ,,gnezdom’’ na glavi. Oči su mi zeleno-plave koje su uvek razdragane i spremne za novi dan. Uglavnom nosim duksericu i udobne pantalone jer ne volim da potrošim previše vremena na oblačenje. Radije bih sedela i gledala crtaće. Na velikim događajima, kao što su slave i rođendani, pokušavam da se sakrijem i ne budem u centru pažnje. Ako neko od starijih počne da priča o meni ja probam da zaobiđem temu ili kažem da idem da jedem . Ne volim da učim i da idem u školu ali se trudim da dobijem što bolje ocene i da se prijavim na svakakva takmičenja. Imam mnogo drugara ali najbolji su mi: Mina, Sava, Luka, Strahinja i Helena. Pokušavam da se sprijateljim sa svima u mom okruženju čak i kada sam sa malom decom. Treniram tekvondo i zeleno-plavi sam pojas. Ne volim da igram fudbal i odbojku ali nedavno sam pokušala da igram košarku i dobro mi ide. Sada kada sam vam rekla sve o sebi ispriča ću vam i jednu nepravdu koja mi se nedavno dogodila. 24. marta 2024 godine dobili smo ves da je pas Kongo loše.Imao je samo 4 godine. Moja tetka je učinila sve što je mogla da bi on bio zdrav, ali 1. marta 2024 godine morali su da ga uspavaju. Doneo je sreću u naše živote, i još jednu kucu koja se zove Kuki. Uvek ćemo ga vole i pam. Dina Pejić IV4

Зовем се Јована, зову ме Јоја. Имам 10 година и живим са својим родитељима и сестром. Мој живот је обичан живот једног десетогодишњака. Идем у школу и имам пуно другара. Највише волим да се играм напољу са другарима. Ја тренирам фолклор и волим да плешем. По цео дан играм и волим да се сликам. Када ме неко посаветује, урадим онако како ја то мислим, јер мислим да треба веровати у себе. Повремено идем са татаом на планинарење, је рволим да боравим у природи, Тамо увек упознам интересантне људе. Пошто сам увек најмлађа у групи, понекад и добијем неку нагрaду. Не допада ми се код мојих другара, што не бораве дуго напољу са мном. Често не могу или не желе да изађу. Зато бих волела да имамо исто мишљење и да проводимо више времена напољу. Јована Видовић IV-4

ДА СЕ ПРЕДСТАВИМ Зовем се Андреа, имам десет година и идем у 4. разред. Највише од свега волим да се дружим са својим пријатељицама, али и да упознајем нове другаре. Хтела бих да то други виде, да дружење и другарство највише волим. Тренирам кошарку и пливање. На кошарку идем тек пар месеци и много ми је лепо, али бих волела да неке девојчице које дуго тренирају имају више разумевања за нас које смо тек почеле и још не дајемо пуно кошева. АНДРЕА МАЛЕШЕВИЋ IV4

                                            

Ja sam Sava Đorić. Imam 10 godina. Imam braon oči i kosu i talentovan sam za košarku. Znam da plivam. Skijam bez instruktora. Voleo bih da naučim da igram tenis. Voleo bih da naučim da se penjem na veštačku stenu. Malo manje sam talentovan za fudbal. I košarku i fudbal volim da igram. Od hrane volim sve osim rotkvica. Omiljena hrana mi je krastavac. Moj najbolji drug je Strahinja, a najbolja drugarica Dina. Ne volim kada me neko gura u fudbalu. Sada uglavnom igram košarku i uživam u tome. Često grdim sebe kada nešto loše uradim, ali ja sam samo jedan običan čovek, a svi ljudi greše.

Da se predstavim… Ja sam Stefan Lazović i imam 10 godina. Treniram rukomet, ali u školi volim da igram futbal. Nisam najbolji u njemu, ali sam zato veoma dobar u rukometu. Svake godine idemo na probne časove. Svi iz odeljenja idu napolje i igraju rukomet. Svako me u to vrame želi u svom mu. To se ne dešava i u fudbalu. Ponekad odbranim po koji gol, a ponekad ga i dam. Fudbal ne igram svaki put, nekad pričam sa drugarima, nekad se igramo šuge, a nekad igramo i košarku. Uživam u igri sa drugarima.

JA Ja sam Luka Todorović. Idem u četvrti razred Osnovne škole ”Jovan Sterija Popović” u Bežaniji. Mislim da sam dobar golman, ali ne igram baš najbolje fudbal. Do skoro sam trenirao karate i bio odličan u tome, a uskoro krećem na košarku, jer je to moj omiljeni sport. U slobodno vreme ili igram košarku sa sestrom ili igram omiljenu igricu FORTNITE sa mojim drugom Nikolom. Moja simpatija se zove Helena. Najbolji drugari su mi: Novak, Djordje i Jovan. Imam kućnog ljubimca, psa koji se zove Švrća. Obožavam kad legne na ledja i slatko me pogleda svojim pametnim okicama. Dok se igramo i trčimo po dvorištu, ja ga dozivam nadimkom Švrle. Ponekad sebe smatram dosadnim detetom. Ipak moja učiteljica kaže da sam lep, pametan i duhovit dečak i da svoje prirodne potencijale treba više da koristim.

Ја сам Јован Мићић. Имам десет година и ученик сам четвртог разреда ОШ „ Јован Стерија Поповић“. За мене је велика неправда кад видим децу да пате. То ме лично погађа, јер сматрам да сва деца треба да имају све што им је потребно. Сва деца заслужују љубав, пажњу, родитеље, топлину дома и пријатеље. Не бих могао да издвојим ништа што ме посебно разликује од друге деце и по почему сам другачији. Занима ме православље и волим да помажем током литургије. То ме испуњава и чини ме срећним. Људи су различити и свако има неку своју вредност и таленат. Зато су занимљиви и зато имам много различитих пријатеља који су ми важни.

Да Вам се представим Ја се зовем Лазар Ковачевић. У јуну ћу напунити 11 година. Идем у четврти разред основне школе „ Јован Стерија Поповић “. Имам смеђу косу и смеђе очи. Имам старијег брата Михајла који иде у шести разред. Тренирам фудбал од своје шесте године. Тренутно тренирам за фудбалски клуб Бежанија. Обожавам да своје слободно време проводим напољу са својим другарима. Тада играмо фудбал, кошарку, а често и возимо бицикле по Новом Београду. Када је лепо време мене увек можете видети напољу са лоптом. Летње распусте проводим у Нишу и Младеновцу код бака и дека. Много волим да се дружим и упознајем нове другаре. Када порастем пре свега желим да постанем добар човек. Жеља ми је да постанем професионални фудбалер и да једног дана заиграм за репрезентацију Србије. Највећа подршка и ослонац су ми моји родитељи који ме увек поджавају да пратим своје снове. Од старијег брата добијам савете како да будем бољи и спретнији у ономе што радим.

Да вам се представим Ја се зовем Маја Врањковић и имам 10 и по година. Рођена сам 25. маја 2013. године. Имам дугу тамно браон косу и плаво тиркизне очи. Просечне сам висине и имам тамнију кожу. Моје омиљене боје су тиркизна, тегет и црна. Обожавам да се шалим и да учим нове ствари. Идем на глуму јер сањам о томе да се појавим у неком филму или серији, као моји другари. Такође идем и на атлетику на коју сам кренула због кривих леђа, а наставила зато што сам схватила да сам баш брза и могу јако далеко да скочим. Волим да идем у школу и баш сам добра у математици. Идем на сва математичка такмичења на која успем да се квалификујем. Кад сам била мало млађа често су ме избегавали и избацивали из друштва јер сам ,,паметовала“. Већина девојчица воли и има телефон који ја немам и због тога су ме често исмевале. Међутим већину времена се лепо слажемо. Када ми је било тешко уз мене је била моја другарица Тара која је имала јако сличан проблем. Сада се лепо слажемо и често после школе идемо заједно у парк где се супер проводимо. Ја још увек не знам шта ћу да будем кад порастем, али не желим да пожурујем са том одлуком. Треба да уживамо у детињству и радости које оно пружа. Маја Врањковић IV-4

JA Moje ime je Luka Zorić. Ja imam deset godina i idem u četvrti razred Osnovne škole ,,Jovan Sterija Popović’’ na Novom Beogradu. Živim sa mamom, tatom i sestrom Đurđom . Imam crnu kosu , crne oči i taman ten kao i moj deka. Zato mi često kažu da sam mali Jova. Kažu da sam kulturan, lepo vaspitan ali i stidjiv. Volim da se družim, čitam knjige i da igram košarku. Fudbal ne igram baš dobro, ali se trudim. Još kao mali znao sam da slažem slagalice. Uvek bi slagao slagalicu dok je ne složim. U selu volim da pomažem deki, zajedno sadimo voće i povrće. Vikendom najviše volim da vozim biciklo i da pomažem mami oko spremanja ručka. Ponekad me nervira kad mi mama i tata daju zadatak da čuvam mlađu sestru. Ja bih za to vreme više voleo da se družim sa drugarima. Nervira me što mi roditelji ograničavaju vreme za telefon. Oni mi kažu da je to za moje dobro. Ja smatram da je moj život lep. Trudiću se da postanem dobar čovek, da slušam starije, učim i jednoga dana postanem kuvar. Luka Zorić

Да вам се представим: Моје име је Огњен Петровић, имам 10 година. Идем у Основну школу'' Јован Стерија Поповић'' и 4. сам разред. Имам зелене очи и браон косу, висок сам 156cm. Моји другари у мени виде фудбалера а ја у себи видим кошаркаша. Много волим животиње и волео бих да имам пса . Тренирам фудбал од своје шесте године и волим да га играм али волим и кошарку. У слободно време често играм кошарку и играм игрице са другарима. Од хране су ми омиљени ћевапи, кроасани и сладолед. Моје омиљено пиће је ледени чај. Волим да путујем и обожавам море. Пливање и вода ме опуштају.

ДА СЕ ПРЕДСТАВИМ Ја сам девојчица која има 10 година и иде у четврти разред. На изглед сам обична девојчица, а у ствари посебна. Волим да се дружим, читам књиге, гледам филмове и сликам. Имам пуно интересовања. Ја сам одговорна, организована и прецизна. Извршавам све задатке на време. Ја сам самостална и независна, имам став и своје мишљење. Моји родитељи и породица цене те моје особине и квалитете. Са друге стране, имам утисак да моји вршњаци то не разумеју. Често осећам да не увиђају квалитете тога што сам одговорна и посвећена свему што радим. Јасно ми је да је свет башта пуна разноликости. Не би требало никог да вређамо, а посебно не праве квалитете. То је неправда. Ја се надам да ће то све доћи на своје место у годинама када сви будемо били свеснији и зрелији. Тара Шалварица, IV-4 ОШ „Јован Стерија Поповић“

Да се представим Нисам неко ко воли превише да прича о себи. Често ми буде непријатно, али ћу се потрудити да опишем себе онако како ја себе видим. Зовем се Уна, имам десет година и ученица сам четвртог разреда Основне школе „Јован Стерија Поповић“. Живим са мамом и татом, а током зиме нам дође бака, па буде са нама неколико месеци. Волим да се дружим и где год идем, брзо нађем пријатеље. Моје најбоље другарице су Јована, Софија и Маша. Заједно смо и у школи и ван ње. Лепо се слажемо, посећујемо се и увек нам буде јако узбудљиво. Пошто идемо у исто одељење, ни школа ми не пада тешко јер знам да ћу бити са њима. Иако сам одличан ђак и имам пуно петица, морам да признам да нисам баш увек расположена за учење и писање. Радије бих са мамом сецкала нешто у кухињи, читала мој омиљени стрип „Догмен“ или слагала пазле. Јако волим да цртам и бојим, а ликовно је мој омиљени предмет. Већ две године тренирам одбојку. Са нестрпљењем чекам тренинг и трудим се да на сваком научим нешто ново. Моје омиљено годишње доба је лето. Тада распуст траје дуго па једва чекам да идем код бака у Параћин и у Грахово. Најлепши део лета проведем на мору. Тада уживам у пливању, роњењу али и у омиљеној храни: гиросу, сладоледу и крофнама. Обожавам да идем у биоскоп, али и код куће имам пуно цртаћа и филмова за децу, које тата и ја волимо да гледамо викендом. Дешава се да заплачем кад наиђе нека тужна сцена, али и да вриштим од смеха. Када сам била мала, носила сам хаљине и сукњице, а сада ми је најпријатније у тренеркама, дуксевима и патикама. После свега што сам написала, надам се да сте сазнали нешто више о мени, мада ме неки од вас већ јако добро познају. Уна Тица IV-4

Да вам се представим Ја се зовем Маша Пајчин и имам једанаест година. Ученица сам четвртог разреда Основне школе “Јован Стерија Поповић”. Имам густу браон косу и браон очи. Висока сам око 140цм. Имам старијег брата Милоша и од ујака сестру Уну и брата Уроша. Нас четворо смо као четири мускетара који слободно време проводе заједно. Најлепше нам је када одемо у Ужице код баке и деке. Тамо имамо и пуно другара са којима лети идемо на реку,а зими се скијамо. Петком обично гледамо филм,једемо кокице и смејемо се до суза. Раније сам тренирала балет и гимнастику, а од скоро тренирам одбојку и фолклор. Обожавала сам да облачим костиме и играм уз разне мелодије. Имам пуно медаља са разних такмичења . Али сад ми се одбојка баш допада и са задовољством идем на тренинге.У слободно време волим да читам,цртам и правим. Скупљам све ситнице овог света и ништа не бацам,тако да ми је соба права мала сваштара. Волим да возим скејтборд,бицикло и ролере. Растужим се кад се неко љути и галами и када малтретира животиње и људе. Да имам неки велики ранч направила бих мали зоолошки врт у ком би деца могла до миле воље да се играју. Тамо би се сви лепо једни према другом понашали и нико не би друге на било који начин вређао. Желела бих да путујем по свету и упознајем различите људе и њихове културе. За себе мислим да сам праведна и нећу никога намерно повредити. Када могу да помогнем и неком учиним нешто лепо увек сам спремна да се потрудим. Трудићу се да увек будем позитивна и да имам пуно другара. Маша Пајчин IV 4

Да вам се представим Не постоји савршен добар човек и не постоји ни савршен лош човек. Сви се разликујемо и свако од нас је посебан и другачији. У мени постоји и мана и врлина који други не виде у мени. Мој живот се разликује од других породица. Свог оца нисам видео већ осам година. Осећао сам се јако тужно и одбачено. Моја мајка је увек говорила да су осећања најважнија код сваког човека. Њена је заслуга што сам сада веома осећајан и што сада на свет гледам из угла срца. Човек, па ни ја не можемо бити увек хладни као стена. Било ми је тешко и био сам нерасположен. Био сам и сувише груб и горд, понекад и према својим другарима. Догађаје сам причао неискрено. У мени нису видели тужног дечака већ грубог дечака. Свако од нас се мења. Свака промена носи са собом нешто што утиче на нас. Такав сам - какав сам, у души другачији и посебан.

ДА ВАМ СЕ ПРЕДСТАВИМ Многи мији другари, па чак и одрасли виде у мени дечака кога школа не занима, али стварност је другачија… Моји највећи таленат је кошарка, али ако мали сам више волео фудбал. Како сам све више и више одрастао, пронашао сам се у кошарци. Мој сан је да упишем Девету гимназију. Имам пса зове се Аки и мушко је, расе шнауцер. Има више врста, али мој је патуљасти. Ускоро идем на путовање које ми је тата обећао да ћемо ићи још кад сам имао 5 година. То је крузер којим ћемо да обиђемо пола света и моје омиљене градове. Схватам да треба да имам своје циљеве које ћу у будућности сигурно остварити својом упорношћу и потенцијалима .

Да вам се представим Ја се зовем Хелена, а презивам Ивановић и сада ће те ме упознати . Имам тамно смеђу косу и браон очи. Уста су ми пуна, а нос прћаст. Нисам висока, а нисам ни превише ниска, већ нешто између. Највише волим да носим широке панталоне и мајице. Идем на глуму, фолклор и одбојку. Одабрала сам ова три хобија јер се у томе проналазим и забављам. Такође волим и са другарицама да играм одбојку док смо у школи или напољу, као и да причамо. Моје најбоље другарице су Маша, Уна, Јована, Софија, Нађа и Нина. Најбоље су ми јер знам да ме никада неће издати, па ми зато и јесу другарице. У школи, омиљени предмет ми је математика и српски, јер ми то супер иде од руке. У слободно време волим да изађем у парк са другарима, а такође волим када са мамом, сестром Анђелом, татом и нашом куцом идемо на Саву, шетамо се, једемо кокице итд... Када смо већ код јела, моје омиљено јело је паста. Иначе мој пас зе зове Уна и обожавам да проводим време са њом. Волим кад изађемо напоље па јој бацим лоптицу, а видим да и она то воли. Од свега, ипак је најбоље проводити време у кругу породице и топлог дома.

ДА СЕ ПРЕТСТАВИМ Ја се зовем Николина Марковић. Имам 10 година. Ја имам један таленат који сви знају.Тренирам фудбал. Сви ми кажу како фудбал није за девојчице. Пре годину дана, играла сам са братовљевим другарима фудбал током лета. Као мала, пратила сам фудбал и знала сам основе фудбала. Знала сам да ћу једног дана почети да га тренирам То су ми били снови од малена. Треба веровати у снове и они ће се остварити.

Да се представим Ја се зовем Нађа Лазаревић, идем у Основну школу ,,Јован Стерија Поповић’’ и четврти сам разред. Висока сам 158 цм, имам браон очи и браон косу. Идем у музичку школу,, Станислав Бинички’’ и свирам клавир. Мој хоби је цртање и бојење. Сваки дан се играм са својом сестром Софијом и нашим псом Кокоом. Дуго сам ишла на балет али сам се исписала и уписала на одбојку у клубу ,, Стерија’’. Моја омиљена боја је плава. Омиљени слаткиш су ми гумене бомбоне. Мој омиљени Дизни лик је Стич. Много волим да се дружим са другарицама и да заједно идемо напоље, у Милано и ДМ. Моје најбоље другарице су: Леа, Вида и Лилијана. Са њима се највише дружим. Ове зиме била сам на Старој планини и научила да скијам. То је било право уживање. Такође, волим и клизање. Не постоји исти човек на овом свету! Сви људи су лепи и добри на свој начин и зато је различитост право богатство!

Да се представим Ја се зовем Софија Лазаревић имам десет година и идем у четврти разред Основне школе ,,Јован Стерија Поповић’’. Имам најбољу сестру Нађу и најбоље родитеље на свету. Имам смеђу косу и тамно браон очи. Висока сам 155 центиметара. Моја омиљена боја је љубичаста. Омиљена храна су ћевапи, а пиће је вода. Волим музику па сам због тога уписала музичку школу ,, Станислав Бинички ’’. Музика ме опусти поготово када свирам виолончело, такође волим да певам. Ја сам креативна, волим да цртам и да правим ствари. Дуже време сам играла балет па сам уписала одбојку јер волим тимски рад и моје другарице иду на њу. Волим да проводим време шетајући и играјући се с мојим псом Кокоом. Током распуста проводим време са својим пријатељицама у парку. Ја имам пет најбољих другарица. Оне су: Јована, Уна, Маша, Хелена и Нина. Мој омиљени Дизни лик је Златокоса. Једина права вредност коју треба сви да делимо јестеда будемо добри људи.

Да се представим Зовем се Мина Савић и имам 10 година. Четврти сам разред ОШ ,, Јован Стерија Поповић“. Имам браон-зелене очи и смеђу косу са крупним локнама. Мој млађи брат се зове Арсеније и има 6 година. Увек се играм са њим, напољу возимо ролере. Највише од свега волим када одемо у Ариље код бабе и деде и играмо се у дворишту. Већ три године тренирам фолкор и уживам у томе. Поред фолклора обожавам да певам, у чему ми пуно помаже моја учитељица Маја. Недавно сам освојила и прво место на општинском такмичењу „Златна сирена“. Најбољи другари су ми: Никола, Лука Зорић, Сава и Страхиња. Моја најбоља другарица се зове Дина. Ово је било о мени , а сада ћу вам описати једну неправду која ми се недавно догодила. Један друг из одељења ме је раније стално ударао, вређао и говорио ружне речи. Ја му нисам ништа рекла, а ни урадила било шта ружно, само сам се удаљила од њега. Један дан смо имали посету Природњачком музеју, који се налази близу школе па смо ишли пешке.У музеју смо видели много препарираних животиња и много смо научили о националним парковима. На крају смо причали о томе и гледали смо филм о орлу Крсташу. Kaда смо ишли ка школи један друг ме је ударио лактом у стомак. Ја сам га пријавила учитељици,а она је отишла код њега да разговарају. Он је учитељицу слагао да сам га опсовала,што није била истина. Ја сам испала крива. Касније је моја другарица Дина испричала учитељици шта се стварно десило и да му ништа нисам урадула. Када смо се вратили у учионицу ишли смо напоље, ја сам била баш нерасположена. Тај дан ми је био грозан. Када сам дошла кући, разговарала сам са мамом и све јој лепо препричала. Мама ме је посаветовала да се не љутим ни на учитељицу , а ни на другара који ме је ударио, јер му можда није био леп дан. После разговара са мамом , било ми је много боље и више нисам била тужна и љута због неправде. Волела бих да неправде не постоје , или да се не дешавају и да сви будемо прави и добри другари.

ЈА Ја сам Лука Радовић. Имам 10 година. Идем у четврти разред. Имам браон косу и браон очи. Ја сам један јако радознао дачак. Имам пуно интересовања.Тренирам фудбал за фудбалски клуб Олимпик. Имам јако пуно освојених медеља. Волим да возим бицикл, скејтборд и квад. Највише од свега волим сноуборд. Увек са нестрљењем очекујем одлазак на планину. Омиљено годишње доба ми је зима. Имам пуно другара.Волим да се дружим и трудим се да будем добар пријатељ. Најбољи другови су ми Павле и Лазар. Када порастем желео бих да будем фудбалер.

Ја За оне који ме не знају, имам десет година и живим у блоку 63. Моја омиљена храна су палачинке, а омиљено воће нар. Поврће избегавам (али ме мама тера да га једем). Сви већ знају да сваког дана имам за ужину или јабуку, или поморанџу. Викендом се не одмарам, него идем на хип-хоп. Моја породица, коју чине мој млађи брат, мој тата и моја мама, није баш срећна што не може да иде на излете, али ме ипак воде на часове. Јако волим да гледам акционе филмове, али и да читам књиге. Када сам била мала, волела сам да се купам у реци Зети. Радује ме кад Леа дође код мене, кад плешем. Растужује ме ругање. По нечему сам необична, али по много чему сам обична девојчица. Вида Падежанин

Да вам се представим Зовем се Никола Млађен, имам 10 година и ученик сам четвртог разреда Основне школе ,,Јован Стерија Поповић“. Имам смеђу косу и плаве очи. Висок сам као и већина мојих вршњака. Живим у кући са мамом, татом и млађом сестром Нином која има три године и коју волим највише на свету. Имамо велико двориште и немачког овчара Макса тако да ми је увек забавно. Сваки дан уживам у игри са њим. Тата и ја често идемо у шетњу са Максом и обојица уживамо у томе. Одличан сам ђак, мада ме мама понекад подсећа на моје школске обавезе. Она ми увек помаже када је потребно и велика ми је подршка у учењу. Волим спорт, друштвене игре, игрице на компјутеру и квизове. Имам пуно другара са којима се дружим и проводим слободно време. У парку играмо фудбал, возимо бицикле, шетамо и шалимо се. Лети нам је најлепше, јер је дан дужи, имамо више слободног времена па смо безбрижнији, а и родитељи нас пуштају да останемо дуже напољу. Последњих месеци тренирам кошарку, а пре сам тренирао џудо и пливање. Можда некада некоме делујем незаинтересовано или одсутно, а уствари не волим да показујем осећања када ме нешто погоди. Неправда и лаж ме растуже и ја не умем увек да се снађем у таквој ситуацији. Сазревањем ћу научити, бар тако кажу моји родитељи. Трудићу се да израстем у доброг човека и да чиним добра дела. Када бисмо сви били искрени, праведни и помагали другима све би нам било једноставније и лепше!

كЈА Свако има свој посебан и величанствен таленат. Некоме је потребно више времена да га откријем. Ја сам га на пример открила са пет година. Сећам се, ишла сам на пијацу са мамом, баком, деком и братом да купимо неке ствари. После смо прошли поред неке чесме где је човек свирао гитару. Дошла сам близу њега и почела сам да плешем. Сви који су ту пролазили гледали су ме у чуду јер сам тако дивно плесала иако сам имала пет година. После тога наставила сам да плешем и певам. Већину енглеских песма знам напамет. Моја учитељица клавира ме стално хвали мами како дивно свирам на клавиру. Ако је неко мали, не мора да значи да није способан. Јер свако од нас има свој скривени таленат који воли и вешто ради. Једина неправда је то што нико не примећује како ја, Лилијана Коцев, дивно плешем и певам. Ипак, добила сам шансу и искористила је… тим талентом сам освојила дипломе на рекреативној настави, на Тари. كك

ЈА Дете је дете, без обзира са које је ,,планете“. Али ипак свако дете има нешто по чему се разликује од других. Неку етикету која је само његова. Тако је и моја етикета нешто по чему сам препознатљива. Зовем се Нина Вељковић. Имам браон косу до рамена и очи браонкасто зелене боје. Углавном волим оно што воле и друга деца. То је играње игрица, дружење, спорт, односно одбојку као и већина мојих другарица са којима тренирам у истом клубу. Када је одећа у питању ту смо подељене. Постоје девојчице које и даље воле розе боју. Искрено ја је не подносим. Хаљине од тила – не никако. Ја волим широку одећу, црну или белу, ништа између. Заправо волим модерну одећу. Е сада долазимо до оног најбитнијег, а то је по чему се заиста разликујем од мојих другова и другарица. Волим музику! Волим да певам и у томе сам добра. Скоро сваку песму после пар слушања могу да отпевам без грешке. Зато сам имала више јавних наступа у којима сам добијала огромне аплаузе. Била сам и на такмичењима и освајала прва и друга места. Мој велики успех, на који сам јако поносна, је освојено прво место на градском такмичењу у соло певању у организацији ДКЦ Београд. Поред оснвне школе идем и у Музичку школу „Станислав Бинички“ одсек клавир. И ту сам добра. Прошле године сам освијила прво место на школском такмичењу и била ослобођена полагања завршног испитга. А то је значило – пет у књижицу. Ето, то је оно по чему се ја разликујем од других. Можда има још нешто, али је мени ово најбитније. То је моја етикета коју са поносом носим.

Ја Ја се зовем Новак Ђорђевић. Рођен сам 10. фебруара 2014. године.Тренутно имам десет година и причаћу вам о себи, али и о онима који ме не схваатају и зашто они тако мисле. Ја имам браћу Вукашина и Теодора. Вукашин ме не схвата и мисли да нисам пуно паметан и да се нећу снаћи када порастем. Он тако мисли зато што има четири године више од мене и очекује да ја могу да радим исте ствари као он од четрнаест година. Мој млађи брат Теодор ме подржава и мисли да Вукашин није у праву и да сам веома паметан. Он ме много воли, цени и поштује. Мој тата Марко ме воли, увек ме бодри и хоће да успем у свему, а нарочито у животу. Он ме подржава у свему што радим и све што ради, чини за моје добро. Моја мама ме исто неизмерно воли и подржава, али ме често и грди и виче… Ја знам да то ради зато што ме воли и зато што хоће да успем у животу. Увек треба бити самоуверен, не одговарати преком реакцијом на туђе увреде и провокације и поштовати нарочито оне људе који ти желе најбоље.

JA Људи се разликују по својим особинама, изгледу, манама и по врлинама. Ја сам Павле Тешић. Имам смеђу косу и тамне очи. Моје добре особине су дружељубивост и то што сам веома културан и васпитан. Не правим проблеме у кући, школи и на тренинзима. У школи увек помажем другарима када је потребно. Код куће помажем мами и тати, идем до продавнице и помажем у сређивању куће. Комшијама се увек јавим кад пролазе поред мене. Симпатичан сам и добар сам друг. Вeдрог сам духа и пуно сам осећајан. Мане су ми то што сам у неким ситуацијама тврдоглав и што сам спор у доношењу одлука. Највише волим да играм игрице, али имам ограничено време за играње. Волим да читам књиге о животима научника, а једна од омиљених ми је ,,Од пашњака до научењака''. У слободно време волим да играм шах са мојим дедом када дође у Београд. Такође се бавим фудбалом, а хоби ми је кошарка. Понекад играм и стони тенис када одем код мог брата. Неправда је то што увек кажу да сам мало буцкаст. Ово је моја слика о мени, али мислим да је боље да мене неко други описује.

Ја сам Страхиња Савић и имам браон очи као и браон косу . Имам 11 година и рођен сам у граду Шабац а датум је био 12.12.2013. Идем на часове глуме и на тренирам фудбал а у слободно време свирам гитару.Свако ме описује као једно раздрагано дете, када кажем раздрагано и мислим тако за то што никад нисам сам јер имам много другара. Ја идем у Основну школу ,,Јован Стерија Поповић,,

Лепе речи једни о другима, ученика IV-4: Вељковић Нина – шаљивџија, забавна, добродушна, лепо пева, весела, марљива, дружељубива Видовић Јована – маштовита, паметна, добра другарица, добар ђак, забавна, лепа, доброћудна Врањковић Маја – паметна, поучна, образована, добар математичар, марљива, радохоличарка Ђорђевић Новак – шаљивџија, добар друг, паметан, добар математичар, упоран, живахан, радознао Ђорић Сава – добар друг, лепо се понаша, смешан, радознао, креативан, добар кошаркаш Еремија Леа – нежна, искрена, лепа, духовита, добар ђак, забавна, марљива, одважна, неуморна Зорић Лука – искрен, упоран, лепо пише песме, весео, уредан, добар у слагалицама Ивановић Хелена - забавна, добра, добра глумица, лепа, духовита, дружељубива, добра фолклорашица Ковачевић Лазар – искрен, дарежљив, духовит, добар фудбалер, добар друг, упоран Коцев Лилијана – дружељубива, креативна, добар ђак, весела, занимљива, брза Лазаревић Нађа – нежна, искрена, добра другарица, весела, паметна, забавна, лепа, марљива Лазаревић Софија – нежна, искрена, слатка, авантуристички дух, добра другарица, марљива Лазовић Стефан – забаван, саосећајан, добар друг, причљив, добар рукометаш, радознао Малешевић Андреа – искрена, забавна, лепа, лепо се понаша, весела, добронамерна Марковић Николина – забавна, стидљива, самопоуздана, добра глумица, смешна, духовита, амбициозна Митић Вељко – забаван, добар друг, добар фудбалер, духовит, шаљивџија, брз, добродушан Мићић Јован – забаван, добар друг, смешан, добар глумац, радознао, шашав, паметан Млађен Никола – искрен, поштен, добар фудбалер, поштен, занимљив, дарежљив Нинић Вук – забаван, добар, одлучан, добар фудбалер, дружељубив, живахан Новокмет Ђорђе – добар друг, смешан, паметан, радознао, праведан, добро прича енглески Падежанин Вида – маштовита, дружељубива, нежна, добра другарица, стидљива, спремна да помогне Пајчин Маша – забавна, добра, комуникативна, добар ђак, паметна, искрена, креативна Пејић Дина – нежна, забавна, не прича на часу, весела, срчана, добра другарица Петровић Огњен – забаван, добар друг, има добар смисао за хумор, добар фудбалер, храбар Радовић Лука – искрен, дарежљив, спортски тип, добар голман, весео, вредан, паметан Савић Мина – нежна, осећајна, осетљива, добра другарица, весела, одлучна, лепо пева Савић Страхиња – искрен, радознао, уметнички дух, лепо црта, креативан, духовит Тешић Павле – забаван, поучан, добар фудбалер, добар друг, паметан, поштен Уна Тица – искрена, поучна,паметна, увек спремна за акцију, добра глумица, духовита, слатка, маштовита Тодоровић Лука – забаван, смешан, духовит, добар друг, добар фудбалер, упоран Шалварица Тара – паметна, поучна, упорна, добро рецитује, љубазна, марљива, лепа, сазнатљива

учитељица Маријана Вељић Драги моји, Остаћете у мом срцу као велика награда. Дивна сте генерација која је оставила неизбрисив траг у мом животу... А „живот се не састоји само у томе како преживети олују, већ како се игра по киши“ ... Трагови имају чудну моћ да дуго у нама трају, У души пламте дан и ноћ, дубоко се урежу и остају...